Rana istorija manastira Sveta Petka

Postoje raznorazne predpostavke o nastanku manastira Sveta Petka. Uglavnom se svi autori slažu da je sagrađen u srednjem veku. Još je Č.Marjanović,doduše bez ikakvog obrazloženja,za manastir naveo da je sagrađen 1368. godine kada je jedan od Sinajaca imao ovde i crkvu. Kanic,pak opisu ovog manastira prilaže i crtež sa arhitektonskom analizom enterijera i eksterijera. On naime,zapaža da su bočne apside glomazne – što će kasnije imati odlučujuću ulogu u istraživanju prvobitnog oblika. Po Kanicu je crkva duga 18 m, a između apsida je široka 6,70 m. Za zapadni portal navodi da je potpuno nov i da je pravolinijskih oblika,a paraklis (nastao posle 1824. g) opisuje kao veoma nezgrapan i ružan,a pritom još zapaža i da su kupole nelogično konstruisane. V.Petković smatra da je crkva srednjevekovna,ali da je u vreme osmanske vladavine prepravljena.

Srpski srednjevekovni izvori ne pominju ovaj manastir,ali se zato spominju sela Izvor i Gornja Mutnica. Selo Izvor se prvi put pominje u povelji od 20. januara 1427. godine kojom se despot Stefan Lazarević darovao neka sela lavri Sv. Atanasija na Svetoj Gori .Pored drugih sela,darovao je i selo Izvor u Petrusu sa mimohodnom carinom kao što je bila i ranije.
Nekih 25 godina kasnije,despot Đurađ Branković je sela,koja ja lavra Sv. Atanasija posedovala u Petrusu,zamenio prilogom koji je on sam plaćao godišnje,a među vraćenim selima je bio i Izvor.Povelja koja je potvrđivala ovu razmenu izdata je 16. februara 1452. godine. Obližnja Donja Mutnica se prvi put pominje 15. oktobra 1360. godine u povelji cara Uroša kojom je on potvrđivao Hilandaru baštinsku crkvu u Lešju i sela koja joj je ustupio župan Vukoslav.
Za razliku od većine drugih krajeva Srbije Lazarevića ,u Petrusu je situacija sa manastirskim posedima prilično jasna.Povelje sačuvane u Hilandaru i lavri Sv.Atanasija nedvosmisleno kažu da je pre 1361. godine formirano manastirsko vlastelinstvo Bogorodice Leštjanske koje je iste godine darivano Hilandaru.
Kao pravo ostrvo usred ovih manastirskih poseda sve do 1427. godine opstajalo je selo Izvor sa svojom mimohodnom carinom.S obzirom da despot Stefan izrikom kaže da on daruje Izvor lavri,verovatno je bar duže vreme do tada Izvor pripadao vladarskom posedu.Ako je današnji manastir Svete Petke gotovo izvesno nastao upravo u vreme kneza Lazara ili u vreme despota Stefana,onda to znači da je verovatno nastao na vladarskom posedu.Vrlo verovatno je da su Lazarevići ,ako ne ktitori,a ono bar priložnici manastira.Mišljenja su da se manastir Sveta Petka u pisanim izvorima prvi put pominje tek 1516. godine.Naime u osmanskom defteru iz te godine se spominje manastir Sveta Petka u nahiji Petrus koji je na ime dažbina davao 60 akči.
Austrougarski kartografi su u 1718.godini u dolini Crnice ucrtali više mastira : Davidovac,Svetu Petku kod Popovca,dva manastira u Zabregi i Sisojevac. Sa druge strane nije ucrtan ni jedan manastir u dolini Grze.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.